Himera je među najneobičnijim stvorenjima starog sveta, spoj lavlje snage, kozje izdržljivosti i zmijske podmuklosti. U drevnim zapisima opisana je kao biće trostruke prirode, iz čijih je čeljusti izbijao oganj, a čiji je rep nosio živi otrov.

Smatrana simbolom nesklada u telu i poretku, Himera predstavlja zver u kojoj su sjedinjene različite sile prirode – ne u skladu, već u stalnoj napetosti. Njena pojava u bestijarijumima označava granicu između stvarnog i mogućeg, između prirode kakvu poznajemo i one kakvu slutimo.

Himera, čudesno i strašno čedo Tifona i Ehidne, obitavala je u planinama Likije, gde je ognjem iz svojih čeljusti pustošila polja i sela. Njeno telo bilo je sastavljeno od lava, iz čijih je leđa izrastala kozja glava, dok je rep završavao zmijom, otrovnom i budnom.

Prema helenskim predanjima, junak Belerofont, uz pomoć krilatog Pegaza, nadvio se nad zver sa visina i savladao je kopljem, donoseći mir zemlji koju je opustošila. U mitološkim tumačenjima, Himera stoji kao simbol razuzdane sile prirode – mnoštva u jednom telu – dok njen pad označava trijumf razuma i hrabrosti nad haosom.